Азбучник

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, КАПИТАЛНИ КУЛТУРНИ ПОДУХВАТ
Упоришта српског идентитета
Све институције Српске, предвођене Академијом наука и умјетности, стале су иза овог пројекта. Окупљене су стотине стручних сарадника у 28 редакција, за 38 научних области. Биће укупно шест томова, са око 13.500 одредница. У прва два, досад изашла, обрађено је 3.247 одредница, објављено 890 фотографија, 460 мапа. Пројекат потврђује зрелост народа и установа у Српској, свест о важности великог културно-историјског наслеђа које баштине, као и о припадности целини српске и европске културе

Пише: Сандра Милетић

Идеја о изради Енциклопедије Републике Српске потекла је од групе чланова Академије наука и умјетности, што су Предсједник Републике и Влада прихватили, а Народна скупштина крајем 2007. године и озваничила доношењем Закона о Енциклопедији Републике Српске. Била је то правна и материјална основа за почетак рада на Енциклопедији.
Прво су обављене опсежне припреме у Академији, којој је повјерен рад на Енциклопедији. Припреме су трајале око пет година, а потом се приступило конкретном раду.
– Академија је прво именовала Уређивачки одбор, а овај је одбор именовао главног редактора и уреднике за поједине области. Други корак био је формирање стручног тима: лектора, историчара, правника и сарадника других профила, те 28 стручних редакција за 38 научних области. Потом су утврђени критеријуми на основу којих се одређује које личности, појмови, процеси, догађаји, карте, фотографије и друго могу ући у Енциклопедију – појашњава Рајко Кузмановић, предсједник Академије и Уређивачког одбора Енциклопедије.
Основане су и општинске редакције, задужене за прикупљање и обраду података о насељеним мјестима која се налазе на подручју тих општина. За израду одредница ангажоване су стотине сарадника.

ПОУЗДАНОСТ И СОЛИДНОСТ

– Након прве обраде одредница јасно се видјело колико је пројекат тежак и озбиљан. Свака одредница морала је проћи кроз пет-шест фаза, тачније „руку”, да би биле потпуно провјерене информације наведене у текстовима. Напросто, не би се смјело догодити да промакне иједан погрешан податак – наглашава Кузмановић.
Подаци се провјеравају тако што се упоређују са онима до којих се може доћи у архивама, библиотекама, музејима, енциклопедијама, рјечницима, лексиконима, статистичким билтенима и другим сигурним изворима. Управо због тога што су информације у њој више пута провјерене, додаје Кузмановић, Енциклопедији треба вјеровати.
– У прва два тома обрађено је 3.247 одредница, објављено 890 фотографија и 460 карата. Није било приговора научне и стручне јавности на садржај. О повјерењу говоре и награде које је Академија наука и умјетности Републике Српске добила за први и други том на Међународном сајму књига у Београду: 2017. за први том добила је прву награду као најбољи издавач из дијаспоре, а 2018. за други том специјалну награду за најбољег издавача – каже Кузмановић.
Трагајући за правим подацима, долазе до нових информација и чињеница, уочавају погрешне наводе, на примјер, у називима насеља, установа, топонима и слично, али и код историјских датума, географских карактеристика, биографских и библиографских референци, а наилазили су и на непотпуне текстове.
– Примјера за то има много. Рецимо, донедавно је у Српској било регистровано око 70 археолошких налазишта, а утврђено је постојање још десетак нових, као што су Детлак код Дервенте, Скелани код Сребренице, Змајевац код Челинца, Орловача код Пала, Растуша код Теслића и друга. Долазили смо и до другачијих сазнања о личностима попут бана Светислава Милосављевића, књижевника Пера Слијепчевића, дипломате Саве Владиславића – открива Кузмановић.
Пројектом је обухваћено укупно око 13.500 одредница из разних области, које се обрађују и биће објављене у шест томова Енциклопедије. Биће представљено и више стотина угледних личности, разних националности, из науке, културе, умјетности, религије, војске, спорта, привреде...
– Настојимо да обухватимо све битне историјске и савремене процесе, односе, догађаје, личности, установе и вриједности које представљају нашу културну и историјску баштину. Зато је ово наш најзначајнији, али и најзахтјевнији пројекат, који ће снажно подстаћи укупни културно-цивилизацијски напредак – истиче Кузмановић.

ЗНАК ИСТОРИЈСКЕ ОЗБИЉНОСТИ

Енциклопедија Републике Српске има вишеструки значај. Прије свега, сматра Кузмановић, показаће домаћој и свјетској јавности да Српска има жељу, вољу и стручно-кадровски потенцијал да израђује најкомплекснија лексикографска дјела.
– Такође, ова публикација доказаће да територија Републике Српске није била, нити је сада, непозната земља, јер је у њој, кроз историју па све до данас, бујао живот у укупном садржају. Пројекат потврђује да постоји зрелост нације (народа) у Републици Српској, која осјећа потребу да има енциклопедију као најзначајније писано дјело, са систематизованим знањима и поузданим чињеницама. Тако се сврставамо у ред напредних народа, показујемо духовну снагу и јак стваралачки потенцијал, доказујемо да својим културно-историјским насљеђем припадамо европском културном кругу.
Кузмановић сматра и да ће Енциклопедија Републике Српске показати јавности, и широј и стручној, да се историја једног народа пише на бази објективне истине и вишеструко провјерених чињеница, а не на импровизацијама, субјективним подацима, упрошћеним, лажним и научно неутемељеним аргументима.
– Ово репрезентативно лексикографско дјело вјеродостојно ће представити нашу културу, историју и традицију, насупрот ставовима неких појединаца и групација из окружења и шире, који, из незнања или намјерно, погрешно тумаче наше темељне вриједности. Истраживачким приступом и научном обрадом одредница, Енциклопедија ће дати прави одговор на питања у вези са прошлошћу и садашњошћу Републике Српске и њеним духовним насљеђем.
Биће то незаобилазни приручник систематизованих знања из разноврсних научних дисциплина, културе и умјетности, и на најбољи начин презентоваће Републику Српску и њено богато насљеђе.
– Иако бројчано нисмо велики, ми у Републици Српској пишемо Енциклопедију као велико дјело, надахнути ријечима великог српског научника Милутина Миланковића, који каже: „Никада величина колијевке не одређује величину дјетета.”

ПОДУХВАТ ЗА СВА ПОКОЛЕЊА

Израда енциклопедије сложен је и дуготрајан колективни рад, а најчешће му се, подсјећа Кузмановић, приступа у вријеме значајних друштвених промјена.
– На примјер, Велика француска енциклопедија штампана је уочи и након Француске револуције, Британска енциклопедија у доба Енглеске буржоаске револуције, Енциклопедија Краљевине Југославије након Првог свјетског рата. Послије распада СФРЈ почиње рад на енциклопедијама у свим новооснованим државама... Израда енциклопедије одражава виталност и жељу народа и државне власти да имају овакво дјело, као једну од важних цивилизацијских тековина, и наговјештава нови талас културног препорода – каже Кузмановић.
У епохи великих друштвених трансформација, укључујући и процес глобализације, додаје, долази до нарушавања националног идентитета малих народа и њихових државотворних реалитета.
– То се видљиво испољава у државама насталим на некадашњем простору Југославије. Угрожен је и идентитет српског народа, упркос чињеници да су Срби најбројнији народ на јужнословенском простору. Енциклопедија Републике Српске свједочи да су Срби стари, аутохтони европски народ, који својим језиком, писмом, културом, историјом, традицијом чини нераскидиви дио европске баштине и цивилизације. Енциклопедија, заснована искључиво на објективној истини, чврста је брана пред историјским фалсификатима. Све то снажно доприноси очувању националног идентитета – наглашава Кузмановић.
За израду најпознатијих дјела овог типа, напомиње предсједник АНУРС-а, увијек је требало много времена. На примјер, Француска енциклопедија припремана је и рађена скоро цијели вијек, Енциклопедија Британика око осамдесет година, а рад на Српској енциклопедији, коју издају САНУ и Матица српска, засад траје дуже од деценије.
– Ми у Републици Српској завршили смо два тома, а трећи је у фази израде. Процјена је да ће свих шест томова бити завршени за шест до седам година. Према досадашњој динамици рада, на сваке двије године излази по један том. Биће то велики културни капитал Републике Српске – закључује Кузмановић.

***

Први и други том
Првим томом Енциклопедије Републике Српске, објављеним 2017. године, обухваћене су одреднице са почетним словима А и Б. Има 783 странице и око 1.500 одредница. Други том, објављен 2018, обухвата одреднице са почетним словима В и Г. Има 760 страница и садржи такође око 1.500 одредница. На његовој изради била су ангажована 324 аутора окупљена у 16 стручних редакција.